Аександар Мирковић, МАРСОВЦИ У ЈАСЕНОВЦУ

Аександар Мирковић, МАРСОВЦИ У ЈАСЕНОВЦУ1

Заборав је гори од турчења“
(Жарко Видовић)

Посвећено сенима Жарка Видовића

Злочинци нису пали са неба,
И нису дошли са Марса.
Они су „сусједи“ преко брега,
Но, увек су били „посебна“ раса.

И маму и тату имају зликовци –
Име, презиме, веру, нацију.
Нису нам цркве палили Марсовци,
Зна се ко је водио рацију.

И зна се ко је у Логору клао
И очеве, и децу, и мајке.
И ко је после све то скривао
И причао нам о братству бајке.

И зна се која је држава снила
Да се опере крвљу Срба,

Држава коју је изградила –
Тужно дрво крај пута – врба.


Да! – злочинци имају нацију!
Да! – и веру, и оца, и мајку!
Да! – из болести народа клијају.
Не! – доста смо слушали бајку!


март 2021.

Александар Мирковић

НАПОМЕНА: 1.

„У Јасеновцу, и где год да су вршени злочини те врсте, исписали су се из сваког народа. Ти људи не припадају ниједном народу“

(изјава српског црквеног великодостојника осамдесет година после формирања логора Јасеновац у независној држави Хрвата 1941)

Александар Мирковић, ПРВИ МАЧ

Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима,
и с властима, и с управитељима таме овога света…


Стојте, дакле, опасавши бедра своја истином и обукавши
се у оклоп правде… и кацигу спасења узмите, и мач Духа
који је реч Божја. (Еф. 6:12-18)1

А ваши црвени барјаци
Саткани су од наше крви.
Не, нисте ви храбри курјаци
Већ на лешу народа – црви!

И цркве, пацови, ријете!
Из преораних гробова – храна!
Крви би да се напијете –
Вампири! – из наших рана.

А ми Мач о појас пашемо,
Не гвоздени, већ онај Први,
И када до Слова сташемо –
Бежаћете од наше Крви!

јануар 2021.

Александар Мирковић

НАПОМЕНА: (1) 12. Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима, и с властима, и с управитељима таме овога света, с духовима пакости испод неба. 13. Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се. 14. Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, 15. И обувши ноге у приправност за јеванђеља мира; 16. А сврх свега узмите штит вере, о који ћете моћи погасити све огњене стреле нечастивога; 17. И кацигу спасења узмите, и мач Духа који је реч Божија. 18. И сваком молитвом и прозбом молите се у Духу у свако доба, и уз то бдите са сваком истрајношћу и мољењем за све свете… (ЕФЕСЦИМА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА, 6, 12-18)


Александар Мирковић, МОЛИТВА ПРОТИВ БРОЈЕВА И СЛОВА

„Све су наше ране да их Љубав вида.“
(Марија Јефтимијевић Михајловић, Поглед у време)

3 хиљаде, 5 хиљада, 68 хиљада, 83 хиљаде,
100 хиљада, 700 хиљада, милион… ДУША!

Господе, како су ужасне бројке!
Не чује се трава док пије крв дојке,
Ни шум кȁме кад утробом плови
И Нерођено у стомаку лови.

Господе, како су бројке ужасне!
Од њих се не виде пољане јасне
И не чује Луна што безгласно јеца,
Док челик и пупак и грло прeсеца.

Како су ужасне бројке, Господе!
Како Човека на безлик своде.
Док земља у недра Рођено скрива,
Рођено Заклано први сан снива.

Господе, бројеве и слова одузми
И власт над Душом нашом преузми:

Кроз тишину њену нек одјекну крици,
И нек кȁме кроз тело прострује,
Нека нам се тело згрчи у грозници,
Молитвена звона у глави забрује —

Из Сећања бола Љубав нек засија —
Да се роди Нерођена Србија!

август, 2019.

Александар Мирковић

Алексанар Мирковић, ГРОБНИЦЕ МИЛЕ, О МИЛЕ КОСТИ!

 

„„С молитвеним сећањем на посмртно убијане, и без гробосклона остале бебе из колевке, девојчице и дечаке, младиће, девојке, старце. На давно и недавно уснуле наше очеве и мајке, браћу и сестре, кћери, синове, пријатеље, на оне, само Вишњем познате, који леже под безименим хумкама и које нема ко да помене.

(Митра Рељић, СРПСКА ГРОБЉА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ)

Гробнице миле, о миле сени,
Под хладним бором лежите ви…
Ћутите давно погребни —
Ћутимо срамно овде и ми.

Из земље чувате земљу нашу!
Кости једино брину о њој.
Тешко је рећи истину страшну:
Нисмо ми више косовски сој.

О, миле кости, браните и нас
И распите се по земљи свој —
Где год вас ашов копати стане
Водите за нас последњи бој!

август, 2020.

Александар Мирковић

НАПОМЕНА: (1) „Уништавање гробаља у протеклих двадесет година је део систематског уклањања трагова српског и православног присуства на Косову и Метохији. Заједно с нестанком и протеривањем Срба из градова, у највећој могућој мери, порушена су велика градска гробља у Приштини, Косовској Митровици, Пећи, а гробље у Ђаковици је потпуно затрто. Из шикаре у коју зараста назире се тек остатак градског гробља.“

Александар Мирковић, МАСКЕ

Најважније је данас да сачувамо
своје здравље и живот“
анонимни српски политичар с почетка XXI века

Умирали су и твоји преци
У збегу, од глади, од ножа, пушке,
У боју љутом, на пољу, на реци,
Лила је крв низ груди мушке.

Умирали су од рана гнојних,
Грипова шпанских, скорбута, плина —
Крвава плућа од отрова бојних,
Прадеде, деде, оца и сина.

Умирали су од радости, туге,
Са Смислом, храбро, уз љубав, сету.
Када су очи препуне Дуге,
Маске падају и у овом свету.

Судбину рођеног избећи нећеш.
Са свега Смрт ће скинути маску,
Засјаће Истина у пуном блеску

И  док срце куца, докле се крећеш,
Болесних умова не слушај скаске —
Не гради куле на живом песку —

Постани Човек —  умри без маске!

јул, 2020.

Александар Мирковић