Валтер Шубарт: ПРОБЛЕМ ИСТОКА И ЗАПАДА ЈЕ ПРЕ СВЕГА – ПРОБЛЕМ ДУШЕ; ЗАДАТАК РУСИЈЕ ЈЕ ДА ВРАТИ ДУШУ ЧОВЕЧАНСТВУ

/…/ Проблем Истока и Запада је пре свега – проблем душе. Она је била тема и старогрчке кулутре која је покушала да потчини строгим хеленистичким формама богато наслеђе Истока. Иста унутрашња противречност источног и западног погледа на свет поцепала је и Римску империју као и, касније, хришћанску Цркву – на источну и западну. У Средњем веку западно-источни проблем се појављивао као супротност између хришћанства и ислама. Чак је и Гете нашао да је тако. Данас се та противречност испољава у свом новом, могуће и последњем облику: као сукоб између Русије и Европе…

….

Запад је даровао човечанству најсавршеније облике технике, државности и комуникације, али га је лишио душе. ЗАДАТАК РУСИЈЕ ЈЕ ДА ВРАТИ ДУШУ ЧОВЕЧАНСТВУ. Управо Русија поседује ту снагу коју је Европа изгубила или у себи уништила. Русија је део Азије и у исто време члан хришћанског друштва народа. Она је хришћански део Азије. У тој особености и изузетности је њена историјска мисија. Индија и Кина су далеки европском човеку. А у Русију га већ воде путеви везани, пре свега, за заједничку религију. Зато само Русија може удахнути душу у, од властољубља страдајући, у прагматизам погружени – људски род… Ја овим не желим да кажем да ће европске нације изгубити свој утицај. Оне ће изгубити само духовно вођство. Оне ускоро неће представљају владајући људски тип и то је срећа за човечанство… Оне осећају духовну беду око себе. Зато траже нове могућности. Може бити да је сувише смело, но треба јасно рећи: Русија је једина земља која је способна да спаси Европу и спасиће је уколико се у свеукупности животно важних питања, придржава ставова супротних оним које заузимају европски народи. Из дубина својих беспримерних патњи она ће црпсти најдубље познање људи и смисла живота и објавити га народима Земље. Руси поседују душевне предуслове за то, предуслове које данас нема ниједан европски народ.
(1938)

Валтер Шубарт, Еворпа и душа Истока, Руска идеја, Москва, 2000.
превео са руског: Александар Мирковић