У хрисовуљи коју је издао Алексије Комнин
у славу и почаст својој мајци,
премудрој госпођи Ани Даласини –
одличној по делима и по ћуди –
има сваковрсних похвала:
овде наведимо од свих њих
један леп и племенит израз:
„Никада није рекла МОЈЕ или ТВОЈЕ, никад ту ледену реч.“
К.Кавафи – ПЕСМЕ (Танеси, Београд, 2009.)
Превели: Иван Гађански и Ксенија Марицки Гађански
Кога то очекујемо овде на агори?
Варвари данас ће доћи.
Откуд у Сенату ово мртвило?
Зашто седе сенатори, законе не праве?
Зато јер варвари данас ће доћи.
Ал’ законе зашто не доносе сенатори?
Кад варвари стигну, са собом донеће своје.
Зашто је наш цар тако уранио?
и зашто на градској капији стоји,
свечан, у одежди сјајној и с круном на глави?
Зато јер варвари данас ће доћи.
И наш цар изашао је
дар носећи пред њиховог вођу. Повељу
држи у руци, пергамен где утиснута
највећа су звања, титуле и почасти.
Зашто су изишли конзули наши,
њих два, и претори у тогама црвеним?
Због чега они аметисти на рукама њиховим,
од смарагда сви ти сјајни прстенови?
Због чега скупоцене штапове носе данас,
што их украсише најбољи златари?
Зато јер варвари данас ће доћи,
а варваре засењују такве ствари.
Зашто нису дошли, ко обично, часни беседници
да сачине говор и да кажу своје?
Зато јер варвари данас ће доћи
а беседе свечане досадне су варварима.
Зашто наједном нелагодност и пометња?
(Како озбиљна су постала сва лица.)
Зашто тако брзо улице и тргови пусте
и свако одлази кући својој, опседнут мислима?
Зато јер ноћ паде а варвара нема.
Неки људи дођоше с границе, и
тврде да варвара нема више.
Без варвара сада шта ће бити с нама?
Ти људи, ипак, били су неко решење.
1898.
Константин Кавафи
Превод: Иван Гађански
Гласови замишљени, гласови вољени…
Оних што помреше давно, и оних
изгубљених, за нас, мртвих.
Понекад говоре у нашим сновима,
понекад чују се у нашим мислима
и, одјеком нејасним на трен пробуде
прве песме наше прошлости, а онда
као ноћна музика, у даљини тихо се гасе.
Константин Кавафи
Препевао: Александар Мирковић
СРОДСТВО ПО ИЗБОРУ 